Durun lütfen yüklemiyor...

Makaleler

Ալեքսան Բլոկ (1899) Մեկ են ինձ, գիտեմ

07:31, pazartesi, 15 temmuz, 2019
Ալեքսան Բլոկ (1899) Մեկ են ինձ, գիտեմ

Ալեքսան Բլոկ (1899)

Մեկ են ինձ, գիտեմ,
     տեսիլը մահվան, կյանքը՝ այգացող։
     Ամպրոպ է, հեռվում՝ շանթեր կայծացող,
     Ցայգն է սևակնում, երգերն ինձ թովում,
     Առաջվա նման բայց համր են թվում։
     Շուրջս գիշերվա անտառն է մթին
     Կորնթարդը իր մտասույզ փռել,
     Անհագագ, անտուն, մոխիրը՝ տափին,
     Բնությունն է լուռ ողջը պարուրել։
     Եվ ի՞նչ, հոգի՞ս է այդժամ օրհներգում,
     Եվ մի՞թե մեկ է, երբ մի ավազակ
     Թփուտներում է անվախ դեգերում,
     Կամ դեմդ է ցցվում մեռելը՝ կազակ,
     Ահ է տարածում, շեներով շրջում․․․
     Կարոտ մնացի մեր հին երգերին,
     Բա չվերծանեմ աստղերի շարժում
     Դիպվածն ու գիրը տխուր օրերիս։

И жизнь, и смерть, я знаю, мне равны.
     Идет гроза, блестят вдали зарницы,
     Чернеет ночь, - а песни старины,
     По-прежнему, - немые небылицы.
     Я знаю - лес ночной далёко вкруг меня
     Простер задумчиво свои немые своды,
     Нигде живой души, ни крова, ни огня, -
     Одна безмолвная природа...
     И что ж? Моя душа тогда лишь гимн поет;
     Мне всё равно - раздвинет ли разбойник
     Кустов вблизи угрюмый черный свод,
     Иль с кладбища поднимется покойник
     Бродить по деревням, нося с собою страх...
     Моя душа вся тает в песнях дальных,
     И я могу тогда прочесть в ночных звездах
     Мою судьбу и повесть дней печальных...

Bu gönderiyi tanıtın
Makaleyi yayınlamağı hakkında bilgiler veriyoruz Basın sekreteri. Basın sekreteri projenin içinde.
Abone ol ve malalelerin yayınla:
Beğenmek
0
Beğenmemek
0
3100 | 0 | 0
Facebook